Oblaci se dele na visoke, srednje, niske i oblake vertikalnog razvoja, a njihova boja i oblik zavise od visine, sastava i osvetljenja. Grad, kišu i grmljavinu najčešće donose tamni oblaci vertikalnog razvoja – posebno kumulonimbusi.
Oblaci se klasifikuju prema visini i obliku. Evo pregleda glavnih grupa:
Vrste oblaka
Visoki oblaci
Vrste: Cirrus, Cirrostratus, Cirrocumulus
Visina: 6.000–12.000 m
Karakteristike: Tanki, vlaknasti, prozirni
Srednji oblaci
Vrste: Altostratus, Altocumulus
Visina: 2.000–6.000 m
Karakteristike: Sivi slojevi, mogu doneti slabu kišu
Niski oblaci
Vrste: Stratus, Stratocumulus, Nimbostratus
Visina: 0–2.000 m
Karakteristike: Tamni, slojeviti, često donose kišu
Vertikalni razvoj
Vrste: Cumulus, Cumulonimbus
Visina: od tla do 12.000+ m
Karakteristike: Veliki, tamni, donose pljuskove i grmljavinu
Cirrus
Visoki, tanki oblaci nalik pramenovima – ne donose padavine.
Cirrostratus
Prozirni slojevi visoko na nebu – mogu stvoriti halo oko Sunca.
Cirrocumulus
Zrnasti, visoki oblaci – izgledaju kao „nebeski pesak“.
Altostratus
Srednji slojevi oblaka – sivi, prekrivaju nebo, mogu doneti slabu kišu.
Altocumulus
Grupisani oblaci srednje visine – često u redovima.
Stratus
Niski, sivi oblaci – prekrivaju nebo kao magla.
Stratocumulus
Velike, zaobljene mase oblaka – retko donose padavine.
Nimbostratus
Tamni, debeli oblaci – donose dugotrajnu kišu ili sneg.
Cumulus
Beli, pahuljasti oblaci sa ravnim dnom – obično bez padavina.
Cumulonimbus
Olujni oblaci velikog vertikalnog razvoja – donose pljuskove, grad i grmljavinu.
Mammatus
Viseće vrećaste formacije – često se javljaju posle oluja.
Kako nastaju oblaci?
Oblaci nastaju kada se vodena para u atmosferi kondenzuje oko sitnih čestica (nukleacija), formirajući kapljice vode ili kristale leda. Procesi koji podstiču nastanak oblaka uključuju:
Konvekciju – podizanje toplog vazduha.
Frontalno podizanje – sudar toplih i hladnih frontova.
Orografsko podizanje – vazduh se penje uz planine.
Adijabatsko hlađenje – hlađenje vazduha pri širenju.
Od čega su napravljeni oblaci?
Oblaci se sastoje od:
Sitnih kapljica vode (kod nižih i srednjih oblaka).
Kristala leda (kod visokih oblaka).
Mešavine oba (kod oblaka vertikalnog razvoja).
Koji oblaci donose padavine?
Najčešći oblaci koji donose kišu, sneg ili grad su:
Nimbostratus – dugotrajna kiša.
Cumulonimbus – pljuskovi, grmljavina, grad.
Altostratus – slabe padavine.
Zašto su neki oblaci tamni, a neki beli?
Beli oblaci reflektuju više svetlosti jer su tanji i osvetljeni odozgo.
Tamni oblaci su gušći, deblji i blokiraju sunčevu svetlost – često donose padavine.
Zašto su oblaci ponekad crvenkasti ili roze posle zalaska sunca?
Boja oblaka zavisi od načina na koji se sunčeva svetlost raspršuje u atmosferi. Tokom zalaska sunca, Sunce se nalazi nisko na horizontu i njegovi zraci prolaze kroz deblji sloj atmosfere. Kraće plave i zelene talasne dužine se tada jače raspršuju i „nestaju“ iz našeg vidnog polja, dok duže crvene i narandžaste talasne dužine uspevaju da stignu do oblaka. Zato oblaci u tim trenucima dobijaju spektakularne nijanse crvene, narandžaste ili roze boje, stvarajući prizore koji izgledaju gotovo slikarski.
Zanimljivosti o oblacima
Oblaci ne „plutaju“ – oni se stalno kreću i menjaju oblik.
Postoje i veštački oblaci – kondenzacijski tragovi iza aviona.
Oblaci mogu da se protežu i do 20 km u visinu (cumulonimbus).
Mammatus oblaci su retki i izgledaju kao viseće vrećice – često se javljaju posle oluja.
Zaključak
Oblaci su ključni pokazatelji vremenskih prilika. Njihova visina, oblik i boja otkrivaju mnogo o atmosferi – od mirnog vremena do olujnih nepogoda. Razumevanje vrsta oblaka pomaže u predviđanju vremena i obogaćuje naše posmatranje prirode.
Blog
Saveti za Bezbednost od Sunca
Lepo je osećati sunčeve zrake na svojoj koži, ali zaštita kože od sunca je definitivno od vitalnog značaja za vaše zdravlje. Prekomerno i produženo … [Pročitaj...] about Saveti za Bezbednost od Sunca
Kada počinje zima u Srbiji – zanimljivosti o godišnjem dobu snega i praznika
Šta je zima? Zima je četvrto od četiri godišnja doba koje obeležava hladno vreme, snežne padavine i najkraće dane u godini. Za mnoge ljude zima je … [Pročitaj...] about Kada počinje zima u Srbiji – zanimljivosti o godišnjem dobu snega i praznika
Dupla – Dvostruka Duga: Čarolija na Nebu
Šta je duga i kako nastaje? Duga je prirodni optički fenomen koji nastaje kada sunčeva svetlost prolazi kroz kapljice kiše. Svetlost se lomi, … [Pročitaj...] about Dupla – Dvostruka Duga: Čarolija na Nebu
Kalendar 2026 godina
Kalendar za 2026. godinu donosi pregled svih meseci u jasnoj i preglednoj formi, sa označenim praznicima i neradnim danima. Ovakva struktura olakšava … [Pročitaj...] about Kalendar 2026 godina
Оставите одговор