Vremenska Prognoza

Vreme za Srbiju i Gradove u Srbiji. Najtačnija Prognoza Vremena za 15 dana

tipovi oblaka

Vrste oblaka i njihove karakteristike

vrste oblaka

Oblaci se dele na visoke, srednje, niske i oblake vertikalnog razvoja, a njihova boja i oblik zavise od visine, sastava i osvetljenja. Grad, kišu i grmljavinu najčešće donose tamni oblaci vertikalnog razvoja – posebno kumulonimbusi.

Oblaci se klasifikuju prema visini i obliku. Evo pregleda glavnih grupa:

Vrste oblaka – kartice

Vrste oblaka

Visoki oblaci

Vrste: Cirrus, Cirrostratus, Cirrocumulus

Visina: 6.000–12.000 m

Karakteristike: Tanki, vlaknasti, prozirni

Srednji oblaci

Vrste: Altostratus, Altocumulus

Visina: 2.000–6.000 m

Karakteristike: Sivi slojevi, mogu doneti slabu kišu

Niski oblaci

Vrste: Stratus, Stratocumulus, Nimbostratus

Visina: 0–2.000 m

Karakteristike: Tamni, slojeviti, često donose kišu

Vertikalni razvoj

Vrste: Cumulus, Cumulonimbus

Visina: od tla do 12.000+ m

Karakteristike: Veliki, tamni, donose pljuskove i grmljavinu

vrste oblaka slike

Cirrus

Visoki, tanki oblaci nalik pramenovima – ne donose padavine.

Cirrostratus

Prozirni slojevi visoko na nebu – mogu stvoriti halo oko Sunca.

Cirrocumulus

Zrnasti, visoki oblaci – izgledaju kao „nebeski pesak“.

Altostratus

Srednji slojevi oblaka – sivi, prekrivaju nebo, mogu doneti slabu kišu.

Altocumulus

Grupisani oblaci srednje visine – često u redovima.

Stratus

Niski, sivi oblaci – prekrivaju nebo kao magla.

Stratocumulus

Velike, zaobljene mase oblaka – retko donose padavine.

Nimbostratus

Tamni, debeli oblaci – donose dugotrajnu kišu ili sneg.

Cumulus

Beli, pahuljasti oblaci sa ravnim dnom – obično bez padavina.

Cumulonimbus

Olujni oblaci velikog vertikalnog razvoja – donose pljuskove, grad i grmljavinu.

Mammatus

Viseće vrećaste formacije – često se javljaju posle oluja.

Kako nastaju oblaci?

Oblaci nastaju kada se vodena para u atmosferi kondenzuje oko sitnih čestica (nukleacija), formirajući kapljice vode ili kristale leda. Procesi koji podstiču nastanak oblaka uključuju:

Konvekciju – podizanje toplog vazduha.

Frontalno podizanje – sudar toplih i hladnih frontova.

Orografsko podizanje – vazduh se penje uz planine.

Adijabatsko hlađenje – hlađenje vazduha pri širenju.

Od čega su napravljeni oblaci?

Oblaci se sastoje od:

Sitnih kapljica vode (kod nižih i srednjih oblaka).

Kristala leda (kod visokih oblaka).

Mešavine oba (kod oblaka vertikalnog razvoja).

Koji oblaci donose padavine?

Najčešći oblaci koji donose kišu, sneg ili grad su:

Nimbostratus – dugotrajna kiša.

Cumulonimbus – pljuskovi, grmljavina, grad.

Altostratus – slabe padavine.

Zašto su neki oblaci tamni, a neki beli?

Beli oblaci reflektuju više svetlosti jer su tanji i osvetljeni odozgo.

Tamni oblaci su gušći, deblji i blokiraju sunčevu svetlost – često donose padavine.

Zašto su oblaci ponekad crvenkasti ili roze posle zalaska sunca?

Boja oblaka zavisi od načina na koji se sunčeva svetlost raspršuje u atmosferi. Tokom zalaska sunca, Sunce se nalazi nisko na horizontu i njegovi zraci prolaze kroz deblji sloj atmosfere. Kraće plave i zelene talasne dužine se tada jače raspršuju i „nestaju“ iz našeg vidnog polja, dok duže crvene i narandžaste talasne dužine uspevaju da stignu do oblaka. Zato oblaci u tim trenucima dobijaju spektakularne nijanse crvene, narandžaste ili roze boje, stvarajući prizore koji izgledaju gotovo slikarski.

Zanimljivosti o oblacima

Oblaci ne „plutaju“ – oni se stalno kreću i menjaju oblik.

Postoje i veštački oblaci – kondenzacijski tragovi iza aviona.

Oblaci mogu da se protežu i do 20 km u visinu (cumulonimbus).

Mammatus oblaci su retki i izgledaju kao viseće vrećice – često se javljaju posle oluja.

Zaključak

Oblaci su ključni pokazatelji vremenskih prilika. Njihova visina, oblik i boja otkrivaju mnogo o atmosferi – od mirnog vremena do olujnih nepogoda. Razumevanje vrsta oblaka pomaže u predviđanju vremena i obogaćuje naše posmatranje prirode.

Blog