Jesen – godišnje doba promena
Jesen u Srbiji počinje 23. septembra 2026. na jesenju ravnodnevnicu i traje do 21. decembra. Donosi kraće dane, hladnija jutra i spektakularne boje lišća, a uz to je bogata zanimljivostima – od migracije ptica do berbe grožđa i kestena.
Šta je jesen?
Jesen je treće od ukupno četiri godišnja doba koje obeležava prelaz iz toplog leta u hladnu zimu. Dani postaju kraći, temperature se spuštaju, a priroda menja svoje boje u nijanse žute, narandžaste i crvene.
Kada počinje jesen?
Astronomska jesen počinje na jesenju ravnodnevnicu (23. septembar 2026.), kada dan i noć traju približno jednako. Završava se 21. decembra, kada nastupa zima.
Kako nastaje jesen?
Jesen nastaje zbog nagiba Zemljine ose i njenog kretanja oko Sunca. Tokom ovog perioda Sunčevi zraci padaju pod manjim uglom na severnu hemisferu, pa dolazi do hlađenja i promena u prirodi.
Zanimljivosti o jeseni
Jesen ne počinje uvek 23. septembra – ponekad može početi i 22. ili 24. septembra, zavisno od kalendara i orbite Zemlje.
Hvatanje opalog lista donosi sreću prema narodnim verovanjima.
Lišće menja boju jer se smanjuje hlorofil, pa dolaze do izražaja karoten i antocijanini – žute, narandžaste i crvene nijanse.
Aurora borealis se javlja dvostruko češće u jesen nego u drugim dobima godine.
Migracija ptica – mnoge selice kreću ka jugu u potrazi za toplijim staništima.
Monarh leptiri migriraju i prelaze i do 2.500 km ka jugu tokom jeseni.
Berba plodova – jabuke, grožđe, bundeve, krompir i orašasti plodovi dostižu zrelost.
Sezona gljiva – vlažni uslovi jeseni pogoduju rastu jestivih i otrovnih gljiva.
Međunarodni dan kafe obeležava se 1. oktobra, odmah nakon početka jeseni.
Veverice postaju pametnije – njihov hipokampus se uvećava jer skupljaju hranu za zimu.
Deca rođena u jesen imaju veće šanse da budu uspešnija u školi i da dožive stotu.
Studije pokazuju da su ljudi skloniji zaljubljivanju u jesen.
Da li jesen dobro utiče na zdravlje?
Jesen može imati pozitivan uticaj na zdravlje:
Niže temperature doprinose boljem snu i kvalitetnijem odmoru.
Sezonsko voće i povrće (jabuke, grožđe, bundeve, orasi) obogaćuje ishranu vitaminima i vlaknima.
Boravak u prirodi i šetnje kroz šarene pejzaže smanjuju stres i poboljšavaju raspoloženje.
Ipak, smanjenje dnevne svetlosti može kod nekih ljudi izazvati sezonski poremećaj raspoloženja (SAD), pa je važno provoditi vreme na otvorenom i unositi dovoljno vitamina D.
Zaključak
Jesen je godišnje doba koje donosi promene, bogatstvo boja i mirisa, ali i važne prirodne procese poput migracije ptica i berbe plodova. Njene zanimljivosti i uticaj na zdravlje čine je posebnim periodom u godini.
Blog
Gradonosni Oblaci – kako nastaju, kada se pojavljuju i kako ih prepoznati?
Šta su gradonosni oblaci? Gradonosni oblaci su posebna vrsta olujnih oblaka, najčešće kumulonimbusi, koji u sebi sadrže snažne uzlazne i silazne struje. Oni stvaraju uslove za formiranje grada … [pročitaj] about Gradonosni Oblaci – kako nastaju, kada se pojavljuju i kako ih prepoznati?
Dupla – Dvostruka Duga: Čarolija na Nebu
Šta je duga i kako nastaje? Duga je prirodni optički fenomen koji nastaje kada sunčeva svetlost prolazi kroz kapljice kiše. Svetlost se lomi, reflektuje i razdvaja u spektar boja. Da bi se duga … [pročitaj] about Dupla – Dvostruka Duga: Čarolija na Nebu
Inje, mraz i slana: razlike, nastanak i povezanost sa rosom
Inje, mraz i slana nisu iste vremenske pojave, iako su međusobno povezane – sve nastaju pri niskim temperaturama i visokoj vlažnosti, ali se razlikuju po načinu formiranja i uslovima. Rosa je toplija … [pročitaj] about Inje, mraz i slana: razlike, nastanak i povezanost sa rosom
Efekat Urbanog Toplotnog Ostrva i Zašto Beograd Leti „ključa“
Beograd leti nije samo topao on vri. Dok periferije pronalaze predah u večernjem povetarcu, gradska jezgra kao da čuvaju toplotu za sebe. Nije u pitanju mašta, vec stvarni meteorološki fenomen poznat … [pročitaj] about Efekat Urbanog Toplotnog Ostrva i Zašto Beograd Leti „ključa“