Šta je zapravo superćelijska oluja i kako nastaje?

Kada čujemo izraz „superćelija“, mnogi odmah pomisle na ogromne oblake, zastrašujuće munje i vetrove koji ruše sve pred sobom. I nisu daleko od istine. Superćelijska oluja je jedan od najopasnijih i najmoćnijih oblika olujnih sistema na planeti.

Šta je superćelijska oluja?

Superćelija je vrsta grmljavinske oluje koja se odlikuje rotirajućim uzlaznim strujanjem vazduha, poznatim kao mezociklon. Za razliku od običnih grmljavinskih oblaka koji dolaze i prolaze, superćelije su organizovane, dugotrajne i mogu da traju satima, često prelazeći stotine kilometara.

Unutrašnja dinamika superćelije

Superćelije nisu samo “velike oluje” one su poput ogromnih mašina u atmosferi. Njihova glavna snaga dolazi iz mezociklona, rotirajućeg stuba vazduha koji se uzdiže u središtu oluje. Ova rotacija pomaže oluji da bude stabilna i dugotrajna, jer sprečava da padavine „uguše“ strujanje iznutra, što se često dešava kod običnih oluja.

Koliko dugo traju?

Za razliku od tipičnih grmljavinskih oblaka koji traju 30 do 60 minuta, superćelija može trajati satima, ponekad i više od 6 sati. U tom periodu može preći više stotina kilometara i za sobom ostaviti ozbiljne posledice.

Kako nastaje?

Za formiranje superćelijske oluje neophodni su specifični atmosferski uslovi:

• Topla, vlažna vazdušna masa pri tlu koja se podiže zbog zagrevanja.
• Hladan, suv vazduh u višim slojevima atmosfere koji pojačava nestabilnost.
• Horizontalno strujanje vetra koje se menja s visinom omogućava rotaciju.
• Kombinacijom ovih faktora formira se mezociklon, srce superćelije.

Superćelije mogu da izazovu:

• Intenzivne vetrove (tzv. „downburst“ ili „microburst“).
• Ogroman grad, često veličine loptica za golf, pa i veći.
• Tornada: mnogi najsnažniji tornado događaji upravo potiču iz superćelijskih sistema.
• Obilne padavine koje za kratko vreme izazivaju bujične poplave.

Da li se dešavaju kod nas?

Iako su najpoznatije u tzv. „Tornado aleji“ u SAD, superćelijske oluje se javljaju i u Evropi, pa i na Balkanu. U Srbiji su retke, ali su zabeležene naročito leti, kada su atmosferski uslovi povoljni.

Kako ih prepoznati?

• Vizuelno, superćeliju često prepoznajemo po:
• Masivnom, tamnom oblaku u obliku „nakovanja“ (anvil cloud),
• Rotirajućim bazama oblaka, ponekad sa takozvanim „wall cloudom“,
• Zelenskastim nijansama neba, koje ukazuju na grad.

Zanimljivost: meteorolozi i lovci na oluje

U SAD i drugim regionima gde su ove oluje češće, postoje lovci na oluje – meteorolozi i entuzijasti koji ih prate izbliza kako bi prikupili podatke, ali i upozorili javnost na opasnost. Oni koriste radare, kamere i dronove da zabeleže razvoj ovih oluja u realnom vremenu.