Jesen – godišnje doba promena
Jesen u Srbiji počinje 23. septembra 2026. na jesenju ravnodnevnicu i traje do 21. decembra. Donosi kraće dane, hladnija jutra i spektakularne boje lišća, a uz to je bogata zanimljivostima – od migracije ptica do berbe grožđa i kestena.
Šta je jesen?
Jesen je treće od ukupno četiri godišnja doba koje obeležava prelaz iz toplog leta u hladnu zimu. Dani postaju kraći, temperature se spuštaju, a priroda menja svoje boje u nijanse žute, narandžaste i crvene.
Kada počinje jesen?
Astronomska jesen počinje na jesenju ravnodnevnicu (23. septembar 2026.), kada dan i noć traju približno jednako. Završava se 21. decembra, kada nastupa zima.
Kako nastaje jesen?
Jesen nastaje zbog nagiba Zemljine ose i njenog kretanja oko Sunca. Tokom ovog perioda Sunčevi zraci padaju pod manjim uglom na severnu hemisferu, pa dolazi do hlađenja i promena u prirodi.
Zanimljivosti o jeseni
Jesen ne počinje uvek 23. septembra – ponekad može početi i 22. ili 24. septembra, zavisno od kalendara i orbite Zemlje.
Hvatanje opalog lista donosi sreću prema narodnim verovanjima.
Lišće menja boju jer se smanjuje hlorofil, pa dolaze do izražaja karoten i antocijanini – žute, narandžaste i crvene nijanse.
Aurora borealis se javlja dvostruko češće u jesen nego u drugim dobima godine.
Migracija ptica – mnoge selice kreću ka jugu u potrazi za toplijim staništima.
Monarh leptiri migriraju i prelaze i do 2.500 km ka jugu tokom jeseni.
Berba plodova – jabuke, grožđe, bundeve, krompir i orašasti plodovi dostižu zrelost.
Sezona gljiva – vlažni uslovi jeseni pogoduju rastu jestivih i otrovnih gljiva.
Međunarodni dan kafe obeležava se 1. oktobra, odmah nakon početka jeseni.
Veverice postaju pametnije – njihov hipokampus se uvećava jer skupljaju hranu za zimu.
Deca rođena u jesen imaju veće šanse da budu uspešnija u školi i da dožive stotu.
Studije pokazuju da su ljudi skloniji zaljubljivanju u jesen.
Da li jesen dobro utiče na zdravlje?
Jesen može imati pozitivan uticaj na zdravlje:
Niže temperature doprinose boljem snu i kvalitetnijem odmoru.
Sezonsko voće i povrće (jabuke, grožđe, bundeve, orasi) obogaćuje ishranu vitaminima i vlaknima.
Boravak u prirodi i šetnje kroz šarene pejzaže smanjuju stres i poboljšavaju raspoloženje.
Ipak, smanjenje dnevne svetlosti može kod nekih ljudi izazvati sezonski poremećaj raspoloženja (SAD), pa je važno provoditi vreme na otvorenom i unositi dovoljno vitamina D.
Zaključak
Jesen je godišnje doba koje donosi promene, bogatstvo boja i mirisa, ali i važne prirodne procese poput migracije ptica i berbe plodova. Njene zanimljivosti i uticaj na zdravlje čine je posebnim periodom u godini.
Blog
Šta je zapravo superćelijska oluja i kako nastaje?
Kada čujemo izraz "superćelija", mnogi odmah pomisle na ogromne oblake, zastrašujuće munje i vetrove koji ruše sve pred sobom. I nisu daleko od istine. Superćelijska oluja je jedan od najopasnijih i … [pročitaj] about Šta je zapravo superćelijska oluja i kako nastaje?
Kako Nastaju Pustinjske Oluje i Saharski Pesak u Vazduhu u Srbiji
U poslednje vreme, Srbija se sve cešce suočava sa neobičnom pojavom – slojem peska na kolima, zamućenim nebom i suvim, prašnjavim vazduhom. Iako deluje kao scena iz dalekih pustinja, razlog leži u … [pročitaj] about Kako Nastaju Pustinjske Oluje i Saharski Pesak u Vazduhu u Srbiji
Mammatus Oblaci – šta su, kako nastaju i kada se pojavljuju
Šta su mammatus oblaci? Mammatus oblaci su retke i upečatljive formacije koje se pojavljuju kao niz zaobljenih izbočina ili „vrećica“ koje vise sa donje strane većeg oblaka. Njihov naziv potiče … [pročitaj] about Mammatus Oblaci – šta su, kako nastaju i kada se pojavljuju
Gradonosni Oblaci – kako nastaju, kada se pojavljuju i kako ih prepoznati?
Šta su gradonosni oblaci? Gradonosni oblaci su posebna vrsta olujnih oblaka, najčešće kumulonimbusi, koji u sebi sadrže snažne uzlazne i silazne struje. Oni stvaraju uslove za formiranje grada … [pročitaj] about Gradonosni Oblaci – kako nastaju, kada se pojavljuju i kako ih prepoznati?
Оставите одговор